Мехо Боснић (Новљанин) (Јајце) 0001    Нујан Боснић по Котару хода, 0002    Нујан хода, и дората вода, 0003    А за њим се дорат поиграва, 0004    На њем’ гризе бућу принципову. 0005    Боснић њега руком отискује, 0006    Десном руком, ибришим-кајасом: 0007    »Стан’, дорате, десно крило моје, 0008    Што то радиш кад потребе није, 0009    Нећеш моћи, кад ваљадне, доре, 0010    Ако буде за потребу, доре.« 0011    Тако Боснић говорио дору 0012    До пивнице Анђе крчмарице. 0013    Кад је дошо крчмарици Анђи, 0014    За јаблан је дора привезао, 0015    Па пивници отворио врата. 0016    На големо чудо ударио: 0017    Сједи Анђе, крчмарица млада, 0018    А више ње до дв’је слушкињице, 0019    Једна држи пуну чашу вина, 0020    Друга држи ледену ракију, 0021    Кад ожедни у скемлији Анђе, 0022    Да ти Анђу понапију пића. 0023    А кад уђе Боснић од Новога, 0024    Божју помоћ довикује Анђи. 0025    Анђе њему љепше прихватила, 0026    И пред њега на ноге устала, 0027    Па Боснићу мјесто начинила. 0028    А кад сједе Боснић од Новога, 0029    Уз Анђу је очи прислонио, 0030    Јер му се је л’јепом учинила. 0031    На Анђи је кошуљица била, 0032    Сва од вале и бијеле свиле, 0033    И не зна се куд је сашивена; 0034    Око ње су решме оплетене. 0035    У њу Боснић гледа од Новога, 0036    Ђах кад у њу, ђах кад у дората, 0037    А дорат се врти код јаблана, 0038    Цик’ га стоји, гледа низ Котаре. 0039    Боснић Анђи заче говорити: 0040    »Давор Анђо, позлаћена грано, 0041    Дедер налиј три мезане вина, 0042    Три мезане, а четер’ ракије, 0043    Напој мога код јаблана дора. 0044    Ја сам свога научио дора 0045    На подранку напојити пића!« 0046    Анђелија оком на слушкиње, 0047    И слушкиње наточише пиће, 0048    Изнесоше пред коња дората. 0049    Дорат пића да окуси не ће, 0050    Цик’ га стоји, гледа низ Котаре. 0051    Њему Боснић вели Новљанине: 0052    »Давор доре, десно крило моје! 0053    Откад те је Боснић добавио. 0054    Па на теби стао војевати, 0055    То ми никад урадио н’јеси! 0056    На вику ти, доре, гледајући, 0057    Ко да нам се ваља раставити. 0058    Је л’ ће Боснић тебе пожељети, 0059    Ја л’ Боснића изгубићеш свога, 0060    Сахибију другог пазарити!« 0061    Тако Мехо говорио дору. 0062    Кад над Новом два топа пукоше, 0063    На Котару, на Херцег-Новоме 0064    Онда Боснић вели Анђелији: 0065    »Које с’ Анђе, утувила вр’јеме, 0066    ил је жалост, ил какво весеље?« 0067    тад му Анђа вели крчмарица: 0068    »Ој сердару, мени непознати, 0069    Није жалост, нег’ – болан - весеље, 0070    Сина жени од Новога бане, 0071    Од Макара до сињега мора, 0072    Л’јепом Анђом бана макарскога, 0073    Па он бана зове задарскога, 0074    Да му буде кумом код дјевојке. 0075    А видиш ли бана задарскога, 0076    И за њиме хиљаду катана!?« 0077    Кад погледаБоснић Новљанине, 0078    Кад ли бана види и катане. 0079    Очи Боснић баца по Котару; 0080    Још је једну чету угледао, 0081    Мала чета, ал’ је огњевита; 0082    У њој скачу до два коњаника, 0083    А на њима турска ђеисија. 0084    Један јаше коњица ђогата, 0085    Други јаше коњица гаврана. 0086    Сад повика Боснић Новљанине: 0087    »Давор Анђо, позлаћена грано, 0088    Зад вам адет, жалоста ти маја, 0089    Да вам Турци јашу у сватовим!« 0090    Тад му Анђе вели крчмарица. 0091    »Оно н’јесу два млада Турчина, 0092    Већ сердари са камен-Котара; 0093    Једно Борјан, а друго Перјане 0094    Што убише два Турчина храбра, 0095    Некаквога Омер-Блажевића, 0096    И побра му Кара-Осман-агу, 0097    Старог даја Боснић-Новљанина. 0098    Испод њих су ате ујагмили, 0099    Те скинули ђузел-ђеисију. 0100    Ате јашу носе ђеисију, 0101    На срамоту Боснић-Новљанину!« 0102    А кад Боснић чуо, Новљанине, 0103    Зубом шкрину, Анђелију викну: 0104    »Понес’ Анђо, вина и ракије, 0105    Да с’ напијем вина и ракије, 0106    Па да идем бану на весеље, 0107    На весељу видјет’ дјевојака!« 0108    Анђе једну чашу наточила, 0109    Па му Анђе прву наздравила, 0110    А Боснићу другу наточила. 0111    Онда Боснић стаде наздрављати: 0112    »Здраво, Анђе, неломљена грано!« 0113    Нагну чашу, па је искапио, 0114    Анђелија другу наточила. 0115    Кад сеБоснић понапио пића, 0116    Он доскака до коња дората, 0117    За њим Анђе као пауница. 0118    Док дјевојка одр’јеши дората, 0119    Боснич четер’ притегну колана, 0120    Па дорату седло притиснуо, 0121    Те полетје руком у џепове: 0122    »На дер Анђе, да ти пиће платим!« 0123    Њему Анђе рече код јаблана: 0124    »Стан’, сердару, да ти кусур вратим!« 0125    А њој Боснић са дората каже: 0126    »Не будали, л’јепа крчмарице: 0127    Гдје год пијем ја с доратом пиће, 0128    Гдје год пије, кусура не тражим, 0129    Вав’јек нам је мирна маџарија; » 0130    Од пивнице отишће дората. 0131    Сад у мисо Анђе ударила: 0132    »Ко је сердар на коњу дорату, 0133    Када пије да кусура не ће, 0134    Да му ув’јек мирна маџарија. 0135    Нема Крањца са камен-Котара, 0136    Ни Турчина у свој Лици нема, 0137    Када пије, да кусура не ће, 0138    Осим главе Боснић-Новљанина. 0139    Чула јесам, а видљела н’јесам, 0140    Гдје сеБоснић понапије пића, 0141    Да му ј’ мирна ув’јек маџарија.« 0142    Па се руком куцну по кољену: 0143    »Ајме Анђи, жалосна ти маја! 0144    Рад кога сам крчму исправила, 0145    Рад драгића Боснић-Новљанина, 0146    Гдје га, куку, познати не могох!« 0147    У том се је Анђе повратила 0148    Боснић с дором до Новога крену, 0149    А кад граду дође на капију, 0150    На капији нигдје никог нема. 0151    У напредак потјера дората, 0152    На големо чудо ударио: 0153    Пиће пију обадва сердара, 0154    Борјан једно, а Перјане друго, 0155    И два ата један до другога, 0156    Једно вранац а друго је ђого. 0157    Међу њима пун м’јех руменике, 0158    До њих Боснић дотјера дората, 0159    Стави дора, добро јутро викну, 0160    Њему вели Перјане сердару: 0161    »Да си здраво, вр’један официру, 0162    Сјаш’ дората, па се напиј пића 0163    Из беглука Новљанина бана!« 0164    Дигну главу Борјан харамбаша: 0165    »Да с’ нездраво, Боснић Новљанине, 0166    Ни здрав био, нит’ се веселио! 0167    Сјаш’ дората, па се напиј вина, 0168    Ни у моје, ни у твоје здравље, 0169    Већ у једне главе изгубљење!« 0170    Тад му Боснић вели са дората: 0171    »Не турчи ме, Борјан харамбаша, 0172    Кад то болан за потребу није!« 0173    Њему вели Борјан харамбаша: 0174    »Не крсти се, кад кршћанин н’јеси, 0175    Кад ја тебе баш у главу знадем! 0176    Ево има шест пуних недјеља 0177    Откако си Нови оставио, 0178    Гдје си прешо преко Велебита, 0179    Те Борјана и Перјана тражиш, 0180    Да осветиш Омер-Блажевића, 0181    И свог даја Кара-Осман-агу!« 0182    Па му дугу пружи граналију: 0183    »Ето теби од мене јабука.« 0184    Боснић руку на ћорду навали, 0185    А дората за кајас прихвати. 0186    Пре ујагми Борјан харамбаша, 0187    Склопи гвожђа, а полетје зрње, 0188    Два синџирли зрна допадоше. 0189    Види бахта Боснић-Новљанина! 0190    Не погоди Боснић-Новљанина, 0191    Већ дората у пећу од злата 0192    Мртав дорат паде у авлији, 0193    Дорат паде, Боснића притиште, 0194    А поскака Борјан харамбаша. 0195    Вади палу Омер-Блажевића, 0196    Препаде се Боснић-Новљанине, 0197    Јер он пали ударац познаје, 0198    Кога куца Омер-Блажевићу, 0199    Од пале му преболења нема. 0200    Па се хвати везене кубуре, 0201    А на мртву гриву наслонио; 0202    Бога моли, да пушка састави, 0203    А наскака Борјан харамбаша, 0204    Пуче Боснић, момче од Новога, 0205    Склопи гвожђа, а зрње полетје. 0206    Два синџирли-зрна допадоше, 0207    А Борјана махом ударише, 0208    На капи му шерит претргоше. 0209    Мртав Борјан паде у капији, 0210    Борјан паде, а Перјан допаде. 0211    Мехо узе другу граналију, 0212    Па на мртву гриву наслонио, 0213    Ту наскака Перјан харамбаша, 0214    А одапе Боснић Новљанине. 0215    Склопи гвожђа, а полетје зрње, 0216    Те Перјана боље погодише, 0217    Под грлом му пуце прекинуше. 0218    А Боснић се с дором раставио, 0219    За готову палу прихватио, 0220    Обојици главе одрезао, 0221    Обје баци на коња гаврана, 0222    На гаврана Омер-Блажевића, 0223    Па одр’јеши вранца и ђогата, 0224    На гаврану седло притиснуо 0225    И поведе у једеку ђога, 0226    Те испаде граду на капију, 0227    А с бедема викнуше тефтиши: 0228    »Куку бане! Зло пописте вино, 0229    Сађе главом Боснић-Новљанине, 0230    Бог убио двије харамбаше, 0231    И Перјана и другог Борјана, 0232    Па узјахо коњица гаврана, 0233    А одвео у једеку ђога!« 0234    Кад то зачу од Новога бане, 0235    Даде ватру својим топовима. 0236    Ал је Боснић маглу ухватио, 0237    Те он викну на коња гаврана: 0238    »Мој гавране, моје миловање, 0239    Почуј ларму, а почуј топова, 0240    Кат те виђах у Задар-котару, 0241    Кад си био у мог Блажевића, 0242    Хвалио те Омер-Блажевићу, 0243    Да си бржи од дората мога.« 0244    А кад вранац земљом заграбио, 0245    Све котарске греде одбијао 0246    До пивнице Анђе крчмарице. 0247    Кад пред њега Анђе испанула 0248    Те бисаге на ђогата баци, 0249    Па ђогату седло притиснула, 0250    Побјегође од камен-пивнице, 0251    Од пивнице до кланца Дурбабе, 0252    До Дурбабе и воде Ружице. 0253    Кад с’ Ружици води примакоше, 0254    На големо чудо ударише: 0255    Пиће пију до три харамбаше, 0256    Једно ј’ глава Вукелић Јоване, 0257    Друго ј’ глава Мољковић Стојане, 0258    Треће ј’ глава Новковић Јоване, 0259    Око њиха тридесет пандура. 0260    Кад наскака Боснић-Новљанине, 0261    Повикао Новковић Јоване: 0262    »О мој брате, Стојан Мољковићу! 0263    Види вранца нашега Борјана, 0264    Види Ђога нашега Перјана. 0265    Гле Боснића, пушка га убила! 0266    Види Анђе, змија је ујела, 0267    Ким се она куне по Котару!« 0268    Па подвикну Јован Новковићу: 0269    »Мила браћо, не пуцајте сада 0270    Вен испан’те, па застав’те путе, 0271    Ја ћу пред њег’ на пут испанутаи, 0272    Па Боснићу вранца прихватити, 0273    Па га бану нашем поклонити.« 0274    Ту наскака Боснић Новљанине, 0275    А испаде Новковић Јоване, 0276    Под Боснићем вранца прихватио. 0277    Викну главом Боснић Новљанине. 0278    »Пусти кајас, Новковић Јоване, 0279    н’јеси вранц дома одгојио, 0280    а н’јеси га за новце купио, 0281    нити си га у боју добио. 0282    Бојиш ли се, хоћеш погинути?« 0283    Њему вели Новковић Јоване: 0284    »О Боснићу, од тог фајде нема, 0285    Баци ћорду, а попусти руке! 0286    Жива глава даће дуговање, 0287    А од мртве ником фајде нема.« 0288    А кад Боснић ријеч разумио, 0289    Он вранчића за кајас прихвати, 0290    Од Боснића ћорда полетјела, 0291    Новковића удари по врату, 0292    С Новковића полетјела глава. 0293    Јован паде, Мољковић допаде, 0294    Па гаврану за кајас прихвати, 0295    И њег Боснић са гаврана виче: 0296    »Мољковићу, жалосна ти маја! 0297    Што гаврана хваташ без питања; 0298    Бојиш ли се, хоћеш погинути?« 0299    Њему Стојан вели Мољковићу: 0300    »О Боснићу, од тог фајде нема, 0301    Баци ћорду, а попусти руке, 0302    Жива глава, даће дуговање!« 0303    Њему Боснић вели од Новога: 0304    »Мореш, момче, утувит вр’јеме, 0305    Кад си раја био Зенковића, 0306    Кад би пошо ти на беглук, рајо! 0307    Моја би те дочекала мајка, 0308    Па Стојане, тебе нахранила 0309    Па Стојане, воде напојила. 0310    Зар би мене мог’о погубити, 0311    У чардаку ватру утрнути, 0312    Саму моју оставити мајку, 0313    Да ми хода по личким оџацим?« 0314    Стојан рече: »Од тог фајде нема.« 0315    Боснић вранца за кајас прихвати, 0316    Добар вранац диже Мољковића; 0317    Од Боснића полетјела ћорда, 0318    Пресијече Стојан-Мољковића. 0319    Ал’ повика Вукелић Јоване: 0320    »О пандури, драга браћо моја, 0321    Не идите њему ни гаврану; 0322    Ујешће вас змија од гаврана, 0323    Од које се никад не пребоља; 0324    Већ удрите вранца по кољену, 0325    Не би ли га с ’вранцем раставили, 0326    А Боснића жива савезали!« 0327    Одмах три’ест пуче граналија, 0328    Дван’ест вранца схвати по кољену, 0329    Вранац паде, Боснића притиште, 0330    Ту се Боснић с’ вранцем раставио, 0331    И за бритку ћорду прихватио. 0332    Опколи га тридесет пандура, 0333    А Боснић се код Ружице брани, 0334    Ал се шале обранит’ не море, 0335    Јер је чудо тридес’т на једнога. 0336    Док Боснићу савезаше руке, 0337    Још тројицу пожељела мајка. 0338    Ту допаде Вукелић Јоване, 0339    Анђелију са ђогата баци, 0340    Па он ђогу седло претиснуо, 0341    Па потјера Боснића и Анђу. 0342    Куку! Цвили низ планину Анђе, 0343    А с њоме се Боснић разговара: 0344    »Не плач’ Анђе, бољеће те глава, 0345    Ни овако«, вели, »Бити не ће, 0346    Што говори Вукелић Јоване, 0347    Вен онако, како Бог нареди.« 0348    Ал гле бахта Боснић-Новљанина, 0349    Без еџела умирања нема! 0350    Јер су сишла до три побратима 0351    Са Удбине на камен-Котаре: 0352    Једно глава Врхогорац Але, 0353    А друго је личанине Тале, 0354    А треће је гојени Халиле, 0355    А за њима шездесет Личана 0356    -ни у једног паре ни динара, - 0357    да с’ напију на Удбини вина. 0358    Свели чету у камен-Котаре, 0359    Не би л’ они штогод задобили, 0360    Макар Влаха нашли код волова, 0361    Да га даду за мјешину вина. 0362    Ништа они задобили н’јесу, 0363    Те се љути натраг повратили. 0364    А кад огањ чули код Ружице, 0365    Полетјеше до три побратима. 0366    Види бахта Боснић-Новљанина! 0367    Прије побре кланац ујагмише, 0368    Нег удари Вукелић Јоване. 0369    Кад видјешђе Боснића свезана, 0370    А и Анђу са камен-Котара, 0371    За камење они западоше. 0372    А ста вика Врхгорац Алије: 0373    »Богом браћо, немојте пуцати 0374    на ђидију, Вукелић-Јована, 0375    док не пукне моја граналија!« 0376    а повика Тале Личанине: 0377    »Богом браћо,немојте пуцати, 0378    Док не звекне наџак по камену!« 0379    А ста вика гојена Халила: 0380    »Богом браћо, немојте пуцати, 0381    Док не чусте грло Халилово!« 0382    А удари Вукелић Јоване, 0383    Пуче пушка Врхгорац Алије, 0384    Звекну наџак Тала Личанина, 0385    А прочу се грло Халилово. 0386    Умах грмну шесет граналија. 0387    Умах паде двадесет Маџара, 0388    Петорица крају прибјегоше. 0389    А искочи Врхгорац Алија, 0390    Вукелића пуца ујагмио, 0391    Халил му се пушке добавио. 0392    Док допаде Тале Личанине, 0393    Те Јована огуле Личани, 0394    На Јовану нигјде ништа нема, 0395    Онда Але повикао Тала: 0396    »Мени пуца Вукелић-Јована, 0397    А Халилу пушка Јованова, 0398    Теби џаба Јованова глава!« 0399    Онда Тале говорио Алу: 0400    »Што ће мени Вукелића глава? 0401    Паше није, а везира нема.« 0402    Онда Але Талу говорио: 0403    »Не љути се, Богом побратиме, 0404    Криве данас у разбоју нема! 0405    Шићар ћемо право дијелити.« 0406    Па Личани шићар под’јелише, 0407    А Боснићу руке одр’јешише, 0408    Боснић ником ни мукајет није, 0409    Веће Боснић по камењу хода. 0410    Сви Личани њему полетјеше, 0411    Па му рече шездесет Личана: 0412    »Што т’ је, побро, Боснић Новљанине? 0413    Што си хтио, то си учинио, 0414    Осветио Омер-Блажевића, 0415    И даиџу Кара-Осман-агу. 0416    Ето ђога водиш за дората, 0417    Ето водиш са Котара Анђу, 0418    Какве Анђе у Котару нема, 0419    Ето т’ носи бисаге цекина, 0420    А с Анђом се хоћеш оженити, 0421    У чардаку стреху поновити.« 0422    Али Боснић вели Новљанине: 0423    »А мој побро, ВрхорацАлија, 0424    Ја сам ходо шест пуних недјеља 0425    По Котару, Богом побратиме, 0426    А тражио Вукелић-Јована, 0427    Да му узмем пушку са рамена, 0428    Ја л’ да дадем са рамена главу. 0429    Па ми не би од Бога суђено, 0430    Већ мом побру, гојеном Халилу.« 0431    А повика шездесет Личана: 0432    »Богом брате, гојени Халиле, 0433    Подај пушку Вукелић-Јована!« 0434    Халил даде пушку Новљанину, 0435    А кад Боснић пушку прихватио, 0436    Предобра је пушка Вукелића, 0437    Јер ј’ у Млецим’ пушка саковата, 0438    А у Задру б’јелом оклапата, 0439    На њојзи су три слова хришћанска, 0440    Свако слово дванаест цекина, 0441    Из ње птицу бије на летењу. 0442    Боснић пуни пушку Вукелића, 0443    А у Задар тутањ ударио. 0444    Али лети од Новога бане, 0445    И за баном хиљаду катана, 0446    Виче Меха са коња гаврана, 0447    А на име Боснић-Новљанина: 0448    »Чуј Турчине, Боснић Новљанине! 0449    Гонићу те у Лику Новоме, 0450    Под Велебит дрвену чардаку!« 0451    Кад Личани бана опазише, 0452    Множ’ катана, а мало Турака, 0453    Повиклаше у Дурбаби Турци, 0454    А ста вика Боснић-Новљанина: 0455    »Турци јањци, о Јурјеву данци! 0456    Хајдмо, браћо, дочекати бана, 0457    И за баном хиљаду катана.« 0458    Покажу се коњи уз Дурбабу, 0459    Ал говори Боснић од Новога: 0460    »Хвала Богу, ми јесмо пјешаци, 0461    Гониће нас од ст’јене до стј’ене, 0462    Доћи ћемо под Велебит Новом, 0463    Ал бан не см’је низ Велебит сићи 0464    За живота личког Мустај-бега.« 0465    Услободи шездесет Личана, 0466    За камење западоше Турци. 0467    Најскрајњи је Боснић Новљанине, 0468    Па он бана чека и гаврана. 0469    А кад Мехо до бана погледа, 0470    Од катана бан се измашио, 0471    Мала пушка добацит не море, 0472    А кад бане у кланац удари, 0473    Дочека га Боснић од Новога, 0474    Пуче пушка Вукелић-Јована, 0475    Од рамена Боснић-Новљанина, 0476    Не погоди бана од Новога, 0477    Већ погоди по кољену вранца 0478    Вранац паде, а преко њег бане, 0479    Боснић пушку преко пута баци, 0480    Вади палу, а поскака бану: 0481    »Бацај пушке, а попусти руке, 0482    Жива глава даће дуговање!« 0483    Види бане, успирања нема, 0484    Пусат баци, а попусти руке. 0485    Тада Боснић свезао руке, 0486    Па га води кланцу у планину. 0487    Кад катане бана опазише, 0488    Тад катане коње оставише, 0489    Па међ собом грлом подвикују: 0490    »Не у кланац, жалосна ти маја! 0491    Јер је хила бега удбињскога, 0492    У Дурбабу свео је Личане, 0493    Посло Меха, да заметне кавгу, 0494    Да заведе бана и катане! 0495    Сад ће Лика грлом подвикнути, 0496    Из Дурбабе ударити Турци, 0497    А катане извијати вуци, 0498    Гониће нас до Новога Турци!« 0499    Па с’ катане натраг повратише, 0500    Побјегоше до Херцег-Новога. 0501    Боснић сјаха у Дурбаби ђога, 0502    Анђелију на ђогата баци, 0503    А потјера бана савезана. 0504    Уз њег пође шездесет Личана, 0505    Што су свати Боснић-Новљанина. 0506    Док катане ларму подигоше, 0507    Крену Боснић преко Велебита. 0508    Како Боснић Велебиту сађе, 0509    Под Велебит дрвену чардаку, 0510    Анђелију у чардак увео, 0511    У бостану чадор разапео, 0512    Под њег метну шездесет Личана, 0513    Б’јелу књигу посла на Удбину: 0514    »Ходи, Лика, мени на весеље, 0515    Види Лика, што сам задобио 0516    Види бана, види Анђелију!« 0517    Књига дође бегу на Удбину, 0518    А Мустај-бег узјаха голуба, 0519    Па Боснићу до Новога сађе. 0520    Види бана, види Анђелију, 0521    Грли, љуби Боснић-Новљанина. 0522    Сви ајани дођоше к весељу, 0523    Па му л’јепу Анђу потурчише, 0524    Прије Анђа, а сада Златија, 0525    Па Боснића њоме оженише. 0526    Сви ајани дома отискоше, 0527    Оста Боснић код чардака свога, 0528    Љубећ госпу, лијепу Златију. 0529    Кад се Боснић наљубио лица, 0530    Узјах’ ђога, а поведе бана. 0531    На Удбину, бегу удбињскоме. 0532    Мустај-беже махзар направио, 0533    Па га даде Боснић-Новљанину, 0534    Узјах’ ђога, а поведе бана. 0535    Кад он дође цару у Стамболу, 0536    Он је бана цару поклонио. 0537    Девлет га је руком пригрлио, 0538    Поклони му дора тавлабашу, 0539    А уз бедру припасао ћорду. 0540    Још хиљаду кеса допаде му, 0541    Да озида у Новоме кулу, 0542    Па му даде до два агалука, 0543    У свакоме тридесет нефера; 0544    Тако га је девлет опремио. 0545    Па он сиђе у Лику Новоме, 0546    Под Велебит дрвену чардаку, 0547    Води ђоге, а води мајсторе, 0548    Па озида у Новоме кулу. 0549    Девлет му је кулу озидао, 0550    На њу метну до два агалука. 0551    Дотле био Боснић Новљанине, 0552    А од тада Боснић Мехмед-ага. 0553    Јачер аге у Новоме нема, 0554    Посл’је главе Зенковић Алаге.